Таъзия билдирганда айтиладиган дуо

( إِنَّ لِلَّهِ مَا أَخَذَ، وَلَهُ مَا أَعْطَى، وَكُلُّ شَيْءٍ عِنْدَهُ بِأَجَلٍ مُسَمًّى … فَلْتَصْبِرْ وَلْتَحْتَسِبْ ) .

1 – Албатта, олгани ҳам, бергани ҳам Аллоҳнинг ўзиники. Ҳар бир нарса Унинг хузурида маълум мухлат билан (белгиланган)дир. Сабр қилгин, Унинг хузуридаги ажру савобни умид эт. (Бухорий ва Муслим ривояти).

Қуйидагича айтса ҳам яхши:

وَإِنْ قَالَ : ( أَعْظَمَ اللَّهُ أَجْرَكَ، وَأَحْسَنَ عَزَاءَكَ، وَغَفَرَ لِمَيِّتِكَ ) فَحَسَنٌ .

2 – Аллоҳ ажрингни улуғ, сабрингни (чиройли) гўзал қилсин! Вафот этган кишингни мағфират этсин. (Нававий келтирган).

Hosted by uCoz